Obilazak muzeja palate Topkapi sa vodičem i ulaznicom

Istanbul E-pass uključuje besplatan obilazak palate Topkapi sa stručnim vodičem koji govori engleski, uz mogućnost preskakanja reda za kupovinu karata. Za više informacija pogledajte odeljak „Radno vreme i mesto sastanka“.

Šta je palata Topkapi i zašto je značajna?

To je najveći muzej u Istanbulu. Palata se nalazi odmah iza Aja Sofije u istorijskom centru Istanbula. Prvobitno je služila kao dom sultana, a danas je muzej. Među najznačajnijim delovima palate su harem, riznica, kuhinje i još mnogo toga.

Kada se otvara palata Topkapi?

Otvorena je svakog dana, osim utorkom.
Otvorena je od 09:00 do 18:00 (poslednji ulazak je u 17:00).

Gde se nalazi palata Topkapi?

Palata se nalazi u četvrti Sultanahmet. Do istorijskog centra Istanbula lako se stiže javnim prevozom.

Iz starog grada: Idite tramvajem T1 do stanice Sultanahmet. Od tramvajske stanice do palate ima samo 5 minuta peške.

Iz četvrti Taksim: Uzmite uspinjaču sa trga Taksim do Kabataša. Iz Kabataša idite tramvajem T1 do stanice Sultanahmet. Od tramvajske stanice do palate ima samo 5 minuta peške.

Iz četvrti Sultanahmet: Većina hotela u ovoj četvrti nalazi se na pešačkoj udaljenosti.

Koliko traje obilazak palate i koje je najbolje vreme za posetu?

Ako obilazite palatu samostalno, možete je obići za 1,5–2 sata. Obilazak sa vodičem takođe traje oko sat vremena. U palati se nalazi mnogo izložbenih sala. U većini prostorija zabranjeno je fotografisanje i razgovor. U zavisnosti od doba dana, može biti gužve. Najbolje je posetiti palatu rano ujutru. Tada je obično mirno.

Gde počinje muzej?

Muzej počinje kod druge kapije palate. Da biste prošli kroz drugu kapiju, potrebna vam je ulaznica ili Istanbul E-pass. Na oba ulaza obavlja se bezbednosna kontrola. Pre korišćenja ulaznica sledi još jedna završna bezbednosna provera, nakon koje ulazite u muzej.

Šta možete videti u drugom dvorištu?

U drugom dvorištu palate nalazi se nekoliko izložbenih sala. Nakon ulaska, ako skrenete desno, videćete mapu Osmanskog carstva i maketu palate. Zahvaljujući maketi, možete da se divite ogromnoj površini od 400.000 kvadratnih metara.

Kakav je značaj Dvorane carskog saveta i Kule pravde?

Ako odavde nastavite ulevo, videćete Dvoranu carskog saveta. Sve do 19. veka, sultanovi ministri su se ovde sastajali. Iznad Dvorane saveta nalazi se Kula pravde u palati. To je najviša kula u muzeju. Simbolizujući sultanovu pravdu, ona je jedno od retkih mesta u palati vidljivih spolja. Sultanove majke su sa ove kule posmatrale krunisanje svojih sinova.

Šta možete videti u Spoljnoj riznici i kuhinjama?

Pored Dvorane saveta nalazi se Spoljna riznica. Danas ova zgrada služi kao izložbena sala za svečanu odeću i oružje. Nasuprot Divana i Riznice nalaze se kuhinje palate. Nekada su primale gotovo 2.000 ljudi i predstavljaju jedan od najznačajnijih delova zgrade. Danas se u ovim kuhinjama palate nalazi najveća kolekcija kineskog porcelana izvan Kine.

Šta je posebno u Dvorani za prijeme?

Kada prođete kroz treće dvorište palate, prvo što ćete ugledati jeste Dvorana za prijeme. Ovde se sultan sastajao sa vladarima drugih zemalja. Dvorana za prijeme bila je i mesto na kojem se sultan sastajao sa članovima Dvorane saveta. Danas možete videti jedan od prestola osmanskih sultana i prelepe svilene zavese koje su nekada ukrašavale prostoriju.

Šta možete očekivati u odaji svetih relikvija?

Nakon ove prostorije možete videti dva najznačajnija dela palate. Jedan je odaja svetih relikvija, a drugi Carska riznica. U odaji svetih relikvija možete videti bradu proroka Muhameda, Mojsijev štap, ruku Svetog Jovana Krstitelja i još mnogo toga. Većina ovih predmeta potiče iz Saudijske Arabije, Jerusalima i Egipta. Budući da je svaki osmanski sultan bio i kalif islama, ovi predmeti su predstavljali sultanovu duhovnu moć. Fotografisanje u ovoj prostoriji nije dozvoljeno.

Šta je najznačajnije u Carskoj riznici?

Nasuprot odaje svetih relikvija nalazi se Carska riznica. Riznica ima četiri prostorije, a ni ovde fotografisanje nije dozvoljeno. Među najznačajnijim predmetima u riznici su Dijamant kašikarskog majstora, bodež Topkapi, zlatni presto osmanskog sultana i mnoga druga blaga.

Šta se nalazi u četvrtom dvorištu?

Kada završite obilazak trećeg dvorišta, možete nastaviti do poslednjeg dela palate, četvrtog dvorišta, koje je bilo sultanov privatni prostor. Tu se nalaze dva prelepa paviljona nazvana po osvajanjima dva važna grada: Jerevana i Bagdada. Iz ovog dela pruža se zadivljujući pogled na Zaliv Zlatni rog.

Gde možete pronaći najlepše poglede i sadržaje?

Za najbolje fotografije, idite na suprotnu stranu paviljona, odakle možete uživati u jednom od najlepših pogleda na grad i Bosfor. Tu se nalazi i kafeterija u kojoj možete popiti neko piće, a toaleti su dostupni u restoranu.

Istorija palate Topkapi

Nakon osvajanja grada 1453. godine, sultan Mehmed II naredio je da se za njega izgradi rezidencija. Pošto je trebalo da u njoj boravi kraljevska porodica, izgradnja je bila obimna. Gradnja je počela 1460-ih i završena je do 1478. godine. U ranom periodu izgrađeno je samo jezgro palate. Svaki osmanski sultan koji je kasnije živeo u palati naručio je novo proširenje zdanja.

Zbog toga se gradnja nastavila sve do vladavine poslednjeg sultana koji je živeo u ovoj palati, Abdulmedžida I. Tokom svoje vladavine naredio je izgradnju nove palate. Nova palata zvala se palata Dolmabahče. Nakon što je nova palata izgrađena 1856. godine, kraljevska porodica preselila se u palatu Dolmabahče. Palata Topkapi ostala je u upotrebi sve do raspada carstva. Kraljevska porodica je palatu uvek koristila za svečane prilike. Proglašenjem Republike Turske, palata je pretvorena u muzej.

Haremski deo palate

Harem je zaseban muzej u okviru palate Topkapi. Ima poseban ulaz i posebnu blagajnu za karte. Harem znači zabranjeno, privatno ili tajno. To je bio deo u kojem je sultan živeo sa članovima porodice. Muškarcima izvan kraljevske porodice nije bio dozvoljen ulazak u ovaj deo. U njega je ulazila samo jedna grupa muškaraca.

Pošto je ovaj deo služio za sultanov privatni život, o njemu ne postoje zapisi. Ono što znamo o haremu potiče iz drugih izvora. Kuhinjski zapisi nam govore mnogo o haremu. Iz njih saznajemo koliko je žena trebalo da živi u haremu. Prema zapisima iz 16. veka, u haremu je bilo 200 žena. Ovaj deo obuhvata privatne odaje sultana, sultanovih majki, konkubina i mnogih drugih.