Najbolje turske supe: tradicionalne supe koje treba probati u Turskoj

Supa je u turskoj kuhinji mnogo više od predjela. U zavisnosti od regiona, može se jesti za doručak, ručak ili večeru, služiti na venčanjima i porodičnim okupljanjima, pripremati u okviru zimskih prehrambenih običaja ili uživati u njoj kasno noću, nakon večernjeg izlaska. Sočivo, jogurt, pšenica, meso, pileća čorba, začinsko bilje, povrće i fermentisani sastojci zastupljeni su u različitim tradicijama pripreme turskih supa.

Ne postoji jedinstven zvaničan broj svih tradicionalnih supa koje se pripremaju širom Turske, ali se u kulinarskim izvorima često navodi da postoji više od 300 različitih vrsta. Tačan broj teško je utvrditi jer mnogi gradovi, sela, pa čak i porodice imaju svoje verzije iste supe. Ova raznolikost jedan je od najočiglednijih primera regionalne gastronomije Turske: bogate mesne supe iz Gaziantepa uveliko se razlikuju od povrtnih supa sa Crnog mora, dok anatolijske supe od jogurta i žitarica predstavljaju sasvim drugu tradiciju. TasteAtlas trenutno u svojoj rang-listi najboljih supa u Turskoj navodi 16 jela, ali to ne treba smatrati potpunim spiskom turskih supa. Rang-liste TasteAtlasa zasnivaju se na ocenama publike i povremeno se ažuriraju, pa se pozicije i ocene mogu menjati od jednog ažuriranja do drugog. Rang-lista u nastavku zato odražava spisak koji je bio dostupan u vreme pripreme ovog članka.

Najbolje turske supe prema TasteAtlasu

Na rang-listi TasteAtlasa za Türkiye prvo mesto zauzima Beyran çorbası, a slede je mercimek çorbası, domates çorbası i kelle paça. Lista zatim prelazi od poznatih jogurt-supa i supa od sočiva do regionalnih recepata kao što su yuvarlama, şiveydiz, karalahana i toyga.

Beyran čorba (ljuta jagnjeća čorba s pirinčem)

Beyran je trenutno najbolje ocenjena turska čorba na TasteAtlasu i jedan je od najboljih primera gastronomske kulture Gaziantepa. Priprema se od usitnjene jagnjetine, pirinča, jagnjećeg bujona, belog luka, ljute paprike i otopljene jagnjeće masti. Za razliku od laganog predjela, Beyran je bogat, ljut i dovoljno zasitan da bude samostalan obrok.

Jedna od najneobičnijih karakteristika Beyrana jeste to što se u Gaziantepu tradicionalno jede ujutru. Dok posetioci možda povezuju čorbu s ručkom ili večerom, lokalno stanovništvo može započeti dan činijom vrelog Beyrana, hlebom i limunom. TasteAtlas trenutno rangira Beyran na 1. mestu među turskim čorbama. Takođe se izuzetno visoko kotira na međunarodnim rang-listama, zauzimajući 1. mesto među azijskim čorbama i 2. mesto među čorbama širom sveta na listama iz septembra 2026. godine.

Gde probati: Za tradicionalno iskustvo, Gaziantep je i dalje najbolje odredište. Metanet Lokantası je jedan od restorana koje TasteAtlas posebno navodi kao mesto gde se služi Beyran. U Istanbulu takođe postoje restorani specijalizovani za gaziantepsku kuhinju u kojima se može naći Beyran.

Mercimek çorbası (čorba od crvenog sočiva)

Ako Beyran predstavlja regionalnu kulturu čorbe u Turskoj, mercimek çorbası predstavlja svakodnevnu tursku ishranu. Crveno sočivo kuva se sa sastojcima poput luka i šargarepe, a u receptima se mogu koristiti voda, povrtni ili pileći bujon. Kumin, crni biber, paprika i limun uobičajeni su dodaci.

Mercimek čorba može se naći gotovo svuda, od malih lokalnih lokanta do restorana s kebabom i hotelskih kuhinja. Jede se za ručak i večeru, ali se u nekim delovima Turske služi i ujutru.

Crveno sočivo prirodno sadrži biljne proteine i vlakna, dok tečna osnova čini jelo zasitnim, a da pritom ne mora biti teško. Tačna nutritivna vrednost varira u zavisnosti od toga da li recept sadrži puter, ulje, krompir, pileći bujon ili druge sastojke.

TasteAtlas rangira mercimek çorbası na 2. mesto u Turskoj, 9. u Aziji i 12. u svetu.

Gde probati u Istanbulu: TasteAtlas uvrštava Şehzade Cağ Kebap u Sirkeciju među preporučena mesta za mercimek çorbası. Ipak, ova supa se najlakše može pronaći u tradicionalnim lokantama širom grada.

Domates Çorbası (turska paradajz čorba)

Domates çorbası jedna je od poznatijih turskih supa među stranim posetiocima. Paradajz se obično kombinuje s lukom, belim lukom, maslinovim uljem ili puterom, a ponekad i brašnom, kako bi se dobila glatka tekstura. U mnogim turskim restoranima supu na kraju posipaju rendanim kaşar sirom.

Znatno je blaža od supa Beyran, kelle paça ili işkembe, pa je dobar izbor za putnike koji žele nešto poznato pre nego što probaju upečatljivije regionalne supe u Türkiye.

TasteAtlas trenutno rangira domates çorbası na 3. mesto među turskim supama. Nalazi se i na međunarodnim listama, gde je zauzela 27. mesto u Aziji i 55. mesto u svetu na rang-listama za septembar 2026.

Чорба од кела-паче (чорба од јагњеће главе и папака)

Келе-паче је једна од традиционалних чорби у Турској, припремљених од изнутрица. Обично се прави тако што се делови овце, јагњета или козе дуго кувају на тихој ватри, док месо не омекша, а чорба не добије богату текстуру. Бели лук, сирће и лимун често се додају за столом.

Ово јело је посебно повезано са истанбулском културом ноћних излазака и јела. Ресторани специјализовани за келу-паче традиционално привлаче госте дуго након уобичајеног времена за вечеру, а неки готово искључиво служе пачу, ишкембе и сличне чорбе.

Где пробати у Таксиму: Murat Kelle Paça у Бејоглуу, недалеко од Таксима и улице Истиклал, познат је ресторан специјализован за келу-паче и ишкембе. Посебно је погодан за посетиоце који истражују овај крај касно ноћу.

Ако желите да боље упознате ширу културу касноноћне хране, са јелима попут чорбе, кокореча, дирума и пуњених дагњи, погледајте наш водич кроз турску уличну храну у Истанбулу.

Juvalama ili Juvarlama čorba (jogurt čorba s ćufticama i leblebijama)

Juvalama, koja se naziva i juvarlama, još jedno je važno jelo iz Gaziantepa. Prave se male ćuftice ručno valjanjem, od smese na bazi pirinča ili bulgura, a zatim se služe s leblebijama u jogurt čorbi. Ručno pravljenje stotina sićušnih kuglica čini ovu čorbu jednom od najzahtevnijih za pripremu u turskoj kuhinji.

Njena važnost je i kulturna. Juvarlama se tradicionalno povezuje s porodičnim okupljanjima i proslavama povodom Ramazanskog bajrama. Njena priprema može postati zajednička aktivnost u kojoj učestvuje nekoliko članova porodice.

Zbog uloženog truda, juvarlama je dobar primer zašto se turska kultura čorbi ne može svesti na jednostavna predjela. Neke čorbe su kompletni obroci i usko su povezane s važnim prilikama.

Jajla čorba (turska jogurt čorba s pirinčem)

Јајла чорба се углавном прави од јогурта и пиринча, а обично се завршава додатком сушене нане и путера. Благог је, помало киселкастог укуса и много је лакша од месних супа као што су бејран или келе пача.

Јогурт је важан део турске кухиње, па супе на бази јогурта чине засебну и значајну категорију. Различите варијанте могу се наћи широм Анадолије, са разним житарицама, махунаркама и зачинским биљем.

Езогелин чорба (чорба од црвеног сочива и булгура)

Езогелин се понекад меша са чорбом од сочива јер се у обе користи црвено сочиво, али то нису исте чорбе. Езогелин обично садржи булгур, пасту од паприке, нану и додатне зачине, што јој даје израженију текстуру и ароматичнији укус.

Ова чорба се повезује са причом о Езо Гелин из области Газиантеп. Без обзира на то да ли посетиоци долазе због приче или укуса, данас је то једна од најдоступнијих регионалних супа широм Турске.

Тархана чорба (ферментисана чорба од тархане)

Тархана је једно од најзанимљивијих јела у турској култури супа, јер се не припрема само на дан када се једе. Тархана се традиционално припрема унапред, ферментише, суши и чува, како би се по потреби брзо претворила у чорбу.

GoTürkiye описује тархану као прву инстант чорбу на свету. Идеја је једноставна: породице су традиционално обављале већи део припреме током лета или јесени, сушиле смесу и чувале је за зиму. Када би била потребна чорба, сушена тархана могла је поново да се хидрира и релативно брзо скува.

У Турској не постоји јединствен рецепт за тархану. Састојци и начини припреме могу се знатно разликовати од региона до региона.

Муğла гөџе тарханаса прави се од средње крупно ломљене тврде пшенице познате као гөџе, процеђеног јогурта и сушене траве за тархану. У појединим деловима Муğле разликују се и традиције беле и црвене тархане, а неке верзије садрже махунарке, парадајз, паприку и друге састојке.

Maraş Tarhanası se pravi od lomljene pšenice i jogurta, obično uz dodatak majčine dušice, a ponekad i crnog susama. Za razliku od mnogih tarhana u prahu, Maraş tarhana može da se jede i osušena, kao užina, da se omekša ili pripremi kao supa.

Uşak Tarhanası tradicionalno sadrži sastojke kao što su crvena paprika, luk, leblebije, brašno, jogurt i kvasac. Drugi gradovi imaju svoje razmere jogurta, žitarica, povrća i začina, pa se ukus tarhane iz jednog regiona može primetno razlikovati od ukusa tarhane iz drugog.

Tarhana je fermentisani proizvod od žitarica i jogurta, a njen nutritivni sastav u velikoj meri zavisi od upotrebljenih sastojaka. Istraživanja tradicionalne tarhane pokazuju da ona može da obezbedi proteine i druge hranljive materije iz žitarica i jogurta. Fermentacija takođe doprinosi njenoj karakterističnoj kiselosti, aromi i svojstvima koja omogućavaju čuvanje. Međutim, kuvanu tarhanu ne treba automatski opisivati kao probiotičku namirnicu, jer zagrevanje utiče na žive mikroorganizme.

İşkembe Çorbası (turska čorba od škembića)

İşkembe je tradicionalna čorba od škembića i još jedan važan deo turske kulture kasnonoćnih čorbi. Čorba se obično služi uz beli luk, sirće, limun i čili, prema ličnom ukusu.

Restorani specijalizovani za işkembe istorijski su bili među mestima gde su ljudi mogli da pronađu topao obrok veoma kasno noću. Ta tradicija se nastavlja u Istanbulu, gde se kelle paça i işkembe često prodaju u istim restoranima.

Karalahana Çorbası (čorba od crnog kupusa)

Karalahana çorbası predstavlja sasvim drugačiju regionalnu tradiciju. Naročito je povezana sa Crnim morem, a priprema se od crnog kupusa uz sastojke koji, u zavisnosti od lokalnog recepta, mogu uključivati pasulj, kukuruz ili kukuruzno brašno.

Njegovi sastojci i tekstura pokazuju kako geografija oblikuje tursku kulturu pripreme supa. U kuhinji crnomorskog regiona koriste se sastojci koji se znatno razlikuju od jela sa jagnjetinom, jogurtom i paprikom karakterističnih za jugoistočnu Türkiye.

Tutmaç, Toyga, Şiveydiz i Mahluta (supa od sočiva)

U TasteAtlasovoj rang-listi turskih supa nalaze se i neke manje poznate regionalne supe. Tutmaç spaja rezance, sočivo i jogurt, a njena istorija, prema dokumentovanim izvorima, seže nekoliko vekova unazad. Toyga je još jedna supa na bazi jogurta koja obično sadrži pšenicu i leblebije.

Şiveydiz se vezuje za Gaziantep i kombinuje sastojke kao što su svež beli luk, jogurt, leblebije i meso. Mahluta je supa na bazi sočiva, naročito zastupljena u kulinarskoj tradiciji juga i jugoistoka. Ova jela nisu toliko poznata u svetu kao mercimek ili Beyran, ali pokazuju koliko je zaista širok izbor supa u Türkiye.

Ostale tradicionalne turske supe koje vredi probati

Rangiranje TasteAtlas-a ne može da obuhvati sve supe koje se jedu širom Turske. Mnoga jela koja su uobičajena u domaćinstvima i lokalnim restoranima možda se neće naći pri vrhu međunarodne liste ocena.

Tavuk Suyu Çorbası (turska pileća supa)

Tavuk suyu çorbası je pileća supa na turski način. Najjednostavnije verzije pripremaju se od pilećeg bujona, usitnjene piletine i šehrije, sitne testenine koja se često koristi u turskoj kuhinji. Druge verzije mogu sadržati pirinač, povrće, limun ili zgušnjivač od jaja i limuna koji se naziva terbiye.

Kao i pileća supa u mnogim drugim kulturama, tavuk suyu se snažno povezuje s hranom koja pruža utehu i često se priprema kada se neko ne oseća dobro. Razumno nutritivno objašnjenje jednostavnije je od mnogih tradicionalnih tvrdnji o njenom lekovitom dejstvu: supa na bazi bujona obezbeđuje tečnost, piletina može da pruži proteine, a povrće ili žitarice mogu da dodaju dodatne hranljive materije. Treba je smatrati hranljivom namirnicom, a ne medicinskim lečenjem.

Čorba od šehriye (turska čorba sa tankom testeninom)

Čorba od šehriye jedna je od najjednostavnijih svakodnevnih čorbi u turskoj domaćoj kuhinji. Sitna testenina, poput tel šehriye ili arpa šehriye, kuva se u bujonu na bazi paradajza, mesnom ili pilećem bujonu. Jeftina je, brzo se priprema i naročito je česta tokom hladnijih meseci.

Arabaşı čorba (ljuta pileća čorba s testom)

Arabaşı se posebno vezuje za Centralnu Anadoliju. Tradicionalno je to ljuta čorba od živinskog mesa koja se služi uz posebno testo. Umesto da se testo žvaće kao hleb, komadići se gutaju zajedno sa kašikom vrele čorbe, što čini ovu tradiciju jednom od najosobenijih regionalnih čorbarskih tradicija u Turskoj.

Zašto čorba zauzima tako važno mesto u turskoj kuhinji

Raznovrsnost turskih supa delimično je posledica geografije. U krajevima u kojima se uzgajaju žitarice razvile su se supe od pšenice i bulgura, stočarska tradicija doprinela je receptima s jogurtom i mesom, u crnomorskoj regiji razvila su se jela s mnogo povrća, a u jugoistočnim gradovima nastali su intenzivno začinjeni recepti s jagnjetinom, leblebijama, jogurtom, belim lukom i paprikom.

Supa se uklapa i u različite trenutke svakodnevnog života. Mercimek može biti početak uobičajenog ručka u lokanti, Beyran se u Gaziantepu može jesti za doručak, tarhana može dolaziti iz porodične zimske ostave, yuvarlama se može služiti na prazničnom okupljanju, dok se kelle paça i işkembe usko povezuju s kasnim noćnim obrocima.

S nutricionističkog stanovišta, ne postoji jedinstvena „zdravstvena korist turske supe“, jer se recepti veoma razlikuju. Supe od sočiva mogu obezbediti biljne proteine i vlakna, pileće i mesne supe mogu biti izvor proteina, supe na bazi jogurta sadrže mlečne sastojke, a supe od povrća mogu doprineti unosu povrća. Supe na bazi bujona doprinose i unosu tečnosti. Najzdraviji izbor zavisi od sastojaka, porcije i količine soli, putera ili masti koji se koriste.

Da biste videli kako se supa uklapa uz meze, kebabe, jela od povrća, morske plodove i druga jela, pročitajte naš Vodič kroz gastronomiju Istanbula.

Turske supe među najboljim supama na svetu

Na rang-listi TasteAtlas-a za septembar 2026. godine, među najboljim supama na svetu nalaze se jela iz Latinske Amerike, Evrope i Azije. Među 10 najboljih na svetu su Vori-vori, Beyran çorbası, Soto Betawi, ramen na jokolamski način, Tonkotsu ramen, Sinigang na Baboy, Tom Kha Gai, Lanzhou Lamian, Lohikeitto i Caldo de Queso.

Türkiye zauzima posebno visoko mesto jer je Beyran rangirana kao druga na svetu. Mercimek çorbası je takođe pri vrhu, na 12. mestu.

TasteAtlas: 100 najboljih supa na svetu, septembar 2026. Rangiranje je dinamično i može se promeniti kada se dodaju nove ocene.

Najbolje azijske supe iz Turske

Turska je još zastupljenija na listi najboljih supa u Aziji koju je sastavio TasteAtlas. Među 10 najboljih u Aziji nalaze se Beyran çorbası, Soto Betawi, Yokohama-Style Ramen, Tonkotsu Ramen, Sinigang na Baboy, Tom Kha Gai, Lanzhou Lamian, Sinigang, Mercimek Çorbası i Taiwanese Hot Pot.

To znači da su dve turske supe među 10 najboljih u Aziji: Beyran je na 1. mestu, a mercimek çorbası na 9. Turske supe zastupljene su i na ostatku liste 100 najboljih, od paradajz i mesnih supa do supa od jogurta i žitarica, kao i fermentisanih recepata.

100 najboljih azijskih supa po TasteAtlasu, septembar 2026. Ocene i pozicije mogu da se promene prilikom ažuriranja rang-liste.

Gde probati tursku supu u Istanbulu

Istanbul je posebno dobar grad za istraživanje kulture turskih supa jer restorani predstavljaju kuhinje iz gotovo svih delova Turske. Posetilac može da proba mercimek u lokalnoj lokanti, da proba kelle paça u okolini Taksima, potraži bejransku supu i yuvarlamu u stilu Gaziantepa ili poseti restoran sa Crnog mora i proba jela kao što je supa od karalahane.

I doba dana menja doživljaj. Mercimek i ezogelin su uobičajene supe za ručak i večeru, dok specijalizovani restorani za paçu i işkembe predstavljaju važan deo istanbulske kasnonoćne gastronomske scene.

Putnici koji žele da istraže lokalnu hranu i izvan jednog restorana mogu da se pridruže turi Istanbul Street Food Night Tour – Eat Like a Local. U okviru doživljaja možete da probate tradicionalnu tursku supu, kao i drugu lokalnu hranu, što je koristan uvod u to kako se u Istanbulu jede nakon što padne mrak.

Turska kultura ishrane izvan supa

Tradicija supe u Turskoj samo je jedan deo mnogo šire regionalne kuhinje. Isto putovanje može posetioce da upozna s kebabima iz jugoistočne Anadolije, jelima s maslinovim uljem sa Egeja, specijalitetima Crnog mora, mezeom, morskim plodovima, pideom, mantijem i desetinama različitih uličnih jela.

Istanbul objedinjuje mnoge od ovih tradicija u jednom gradu. Za širi pregled jela koja bi posetioci trebalo da poznaju, pogledajte Šta jesti i piti u Istanbulu.

Obrok može krenuti i u sasvim drugom pravcu nakon supe i glavnih jela. Baklava, künefe, sütlaç, kazandibi i brojni regionalni slatkiši čine još jedan važan deo turske gastronomije. Otkrijte ih u našem vodiču za 15 najpopularnijih turskih deserata i slatkiša koje treba probati.